• zg_curka

Zagrebačka „Skalinada“

Bilo da si se spremao sići s Opatovine ili se penjati njome iz Tkalčićeve, Skalinska je uvijek tražila da zastaneš, pogledaš njeno veličanstvo, duboko udahneš i onda kreneš. Hrabro, velikim korakom! Bilo da se spuštaš, bilo da se penješ, Skalinska je tražila oprez i poštovanje. Tražila je da se poštuje ono jedino što si sami možemo osigurati, a to je mir!

Nije bilo lako Skalinskoj izboriti se za to poštovanje. Danas joj se divimo i žalimo tu ljepoticu što joj ne daju dihati, ali je istina da ju nikada nismo dovoljno cijenili.

Skalinska je dobrim dijelom bila ulica u službi Dolca. Oduvijek gurnuta u stranu, zapuštena, kao manje važna u odnosu na njegovo veličanstvo Dolac! Služila mu je ponajviše kao spremište i odnosilo se prema njoj kao prema kakvoj šupi.


Sjećam se reakcije na prve apartmane koje je netko hrabar otvorio baš u Skalinskoj. Svi su se krstili da „Gdo bu tu došel prenoćiti, pa tu je sve zapušteno i klimavo!“


Jedno od pomoćnih mjesta Skalinske bio je i bistro „Skalinada“. Ako možete prizvati u svoje sjećanje najgoru birtiju u koju ste ikada kročili, onu kak' bi danas rekli: „kronersku“, e to vam je baš to. Sve je bilo kak' zamišljate. Teta u borosanama, ujutro mirogojčeki, popodne gemišti, daunfala se Opatija i sve je imalo nekakvu žućkastu boju ili je to samo moje sjećanje danas u odnosu na glavnu ponudu „Skalinade“.


Možda bi čovek očekival da „Skalinada“ ne bi popodne imala prometa, kad se plac zatvori. Da, možda i ne bi. No, zato su tu bili naši tateki. Je, baš je nekak' bistro bil' na nezgodnom mestu. Taman pri vrhu ulice, gde se najbolje ožedni po povratku s posla. Mislimo da danas informacije kolaju prebrzo, a kaj je bilo tek tada, kada je cijela ulica znala da su se dečki opet zapili u „Skalinadi“ i da ih zato još nema doma, iako se ručak već odavno ohladio.


Poterati ih nemreš jer buju ti ionak rekli da su tu, da kaj sad, evo još jedna, pa buju prešli. Scene isto tak nemreš napraviti jer je već dovoljno kaj cela ulica zna gdo je nutri. I tak, onda svi čmrlje i sve je kuš, samo „Skalinada“ popeva: „Mi smo dečki, kaj pijemo stoječki….“


Smijem se dok ovo pišem iz današnje perspektive sa željom da je „Skalinada“ danas jedan retro bistro u Skalinskoj. Nekaj kaj bi pokazalo mjesto jedne, ne tako davne svakodnevice. U kojem bi mogao otvoriti ladicu s mirisom birtije, pogledati slike dečkiju, lamentirati kak' su te borosane bile tak' udobne, možda imati priliku i isprobati ih, sa uzdahom brige potvrditi kakve je živčeke imala teta konobarica i uz to sve pijuckati pravi domaći gemišt!


Ne sjećam se dana kada se birtija zatvorila, ali ima već sigurno 30 godina. Možda je bila dio nekog lanca „SOUR-a“ i „OUR-a“, a možda jednostavno više nije bila dovoljno fina za okruženje Dolca.


Dugo je prostor „Skalinade“ bio zatvoren, sve do prije koju godinu kada je preuređen i ponovno otvoren ugostiteljski objekt, pa sad tamo možete pojesti jedno tak tipično, fajn domače jelo imena „pizza“.


Zamišljam kako je bilo nakon desetljeća čekanja ponovno ući u prostor koji je služio kao mjesto dobre priče generacijama prodavača i okolnih stanovnika.


Vidim umornu blondinu za šankom, uredno našminkanom i ruku crvenih od pranja čaša. Tamo u kutu sjede dva preprodavača i na nekoj staroj hartiji rade obračune. Nervozni su, puno puše i nije im do gemišta. Domaći dečki stoje za šankom, cerekaju se i dobacuju ovoj dvojici „da bu sve v redu, kaj sad, ak' ne bu danas dobra računica, bude dečki već koji drugi dan.“


#zagreb #mojzagreb #kakimamterad #takimamterad #zgcurka #djetinjstvo #mojepriče #skalinska #skalinada #zagrebačkidečki

235 views

+385 91 504 25 58

Kralja Držislava 3, Zagreb

©2019 ADD tim d.o.o. i Andreja Tonč 

Izjava o zaštiti privatnosti