• zg_curka

U mojim sjećanjima zovem ju Tina

Bio je to samo još jedan petak u izlasku. Čagica i škicanje. „Di si beba, kaj ima? Jesi mi dobro?“ i ideš dalje ne čekajući neki traktat od odgovora jer je tada, barem tu večer sve bilo super. Nema veze kaj buš sutra možda u kazni, kaj će starci friknuti kad skuže da ne spavaš kod frendice ili kaj se tukac koji se tebi sviđa još nije pojavil.

Moja fotka sa đačkog ZET pokaza

„Bok! Ja bi se htjela upoznati s tobom!“ pružila mi je ruku i razvukla osmijeh od Remize do Dolca. Tolika je ujedno i bila naša udaljenost. Djevojka hrapavog glasa i velike volje. Moja prva osobna frizerka koja me je hrabro nagovorila da izvučem gumicu iz kose i napokon raspustim kosu koja je do tada stalno bila svezana u rep. Od tada više ništa nije isto, a moja opsesija da je kosa u repu je prerasla u onu da je kosa stalno raspuštena.


„Znaš, baš si mi bila simpatična i htjela sam te upoznati!“ nastavila je ona. Ma i sad vrištim od sreće što sam nekom baš simpatična! Ženska tajna koju muški nikak da skuže je u tome da se dopadnemo drugim ženskama. Prijateljicama, mamama, kolegicama. Kaj me briga jel se njemu sviđaju moje cipele kad on ionak ne kuži razliku između balerinki i koledžica. Bitno je kaj bu rekla moja prijateljica ili kolegica, i naravno, njegova mama!


Bilo je to prijateljstvo na prvi osmijeh! Više nije bilo važno kaj se tutlek ni pojavil, kaj buju rekli moji doma i jel mi šos bila dobra odluka za izlazak..... jer ja sam imala novu frendicu s kojom sam nakon razmjene osnovnih informacija o životu u prvih 16 godina prešla na tračanje frajera s Remize.


Kad odrastaš vezana uz granice kvarta, ljude iz drugih dijelova grada počneš upoznavati tek dolaskom u srednju školu i naravno, u izlascima.


Meni je Remiza do tada bila samo stanica. Izlazak iz tramvaja i presjedanje na bus za Prečko i kasnije za Špansko.


A zakaj ja vama pišem o tom divnom stvorenju?

Nas dve smo vam proslavile zajedno prvo Valentinovo! Bilo je to u veljači 1990. godine.


Cerekale smo se toj bedastoći uvjerene kak taj novi praznik ljubavi nitko neće ozbiljno shvatiti. Cerekale smo se i zafrkavale na račun Valentinova gacajući prek Dolca prema Trgu. Taman je stala kiša i mi smo krenule u večernju skitnju gradom.


Cerekanje je trajalo sve dok nismo došle do Krleže. Bilo je taman osam i nitko nije kasnio. Trg je bio pun parova. Smijeh su nam prekinule knedle koje smo momentalno progutale što od čuđenja što od nelagode.


Kakav neugodnjak! Primile smo se pod ruku i zaokrenule u potrazi za kafićem s najmanje parova. Valentinovo nam se nije dogodilo s vremenom. Dogodilo se odmah, iz prvog pokušaja.


Sjetim je se svake godine na ovaj dan. Ne sjećam se gdje smo se razišle. Znam da je nju pogodio život ranije, pa je tako nestala iz noćnih izlazaka puno prije mene.


Tužna sam jer se već godinama ne sjećam njenog imena. Sjećam se tog tako dragog, pomalo hrapavog glasa, hoda koji je odražavao spremnost da primi život i dobro ga razmrda i šiški podignutih u koso kakve si ja nikad nisam znala složiti.


U mojim sjećanjima zovem ju Tina.


#mojzagreb #takimamterad #mojapriča #zgcurka #valentinovo

+385 91 504 25 58

Kralja Držislava 3, Zagreb

©2019 ADD tim d.o.o. i Andreja Tonč 

Izjava o zaštiti privatnosti