• zg_curka

Gospođo, nekaj vam je ispalo

Ponekad je dovoljna samo jedna priča da vam opiše grad. Trenutak koji vas podsjeti što je to što volite u tom vašem gradu.

Dugo se spremam pisati ovu priču, a opet me stalno nešto tišti i nikako da krenem. Taj osjećaj brige koji se javio nakon potresa stalno se javlja. Dođe iznenada, taman kad na mom malom štiklecu od balkona ispružim glavu prema suncu i opustim se. Dolazi iz dubine moje duše i ponekad pomislim kak će izletiti daleko pod oblake.

I onda, dogodi se da u trenutku opuštanja uzmem u ruke drvenu olovku plave boje. Tamne plave boje, moje, zagrebačke. Bude mi nekako milo. Izmami mi osmijeh što tako jedna sitnica ima toliko snage pokrenuti moj novi kreativni cug.

Bilo je to proljeće 1986. godine, kraj mjeseca travnja. Spremali smo se u Maksimir. Vladalo je veliko uzbuđenje jer je dan bio sunčan i obećavao je svo ono kaj Maksić može ispuniti. Svi smo se veselili tome. Znam da su mama i susjeda Ljubica imale nekakve posebne pripreme. Možda je trebala biti neka fešta povodom Prvog maja, a možda je to samo bila sreća kaj bumo proveli jedan lepi dan u prirodi grada.

Zagrepčanka - autor: Mali Zum

Taman kad smo trebali krenuti stigla je obavijest o eksploziji nuklearke u Černobilu. Obavijest je uključivala i preporuku boravka u zatvorenom prostoru zbog značajnog zagađenja koje se brzo širilo zrakom.

Je kaj, štanga! Umjesto šprintanja po maksimirskoj šumi, eto nas kak čubimo doma i pratimo vijesti. I tak, jedan lepi dan, a skroz se druga slika kaže.

Kasno popodne susedi su polako počeli militi van, i mi s njima. Prepričavao se događaj, i svako je, kao i danas imao svoju verziju priče. Mama nam je dozvolila da budemo nakratko vani, taman dovoljno da zabilježim jednu zagrebačku noticu.

Dan je i dalje bio sunčan i topao. Mama je bila odjevena u svijetlo-plavu majicu kratkih rukava sa V izrezom. Smetalo joj je sve kaj bi ju moglo stezati oko vrata. Bila je u traper šosu koji je značio da je u odjevnoj varijanti za druženje sa susedima. Nije bilo trenirki i tajica, a zbog otvorenosti naših stanova i dvorišta stalno se pazilo kak zglediš.

Nije bilo potrebe da si oblečen po posljednjoj modi, ali je bilo važno da si čist i uredan. To isto vrijedilo je i za grad, a u mojem svijetu, to je posebno vrijedilo za moju ulicu.

Moja mama posebno je pazila na red jer nije bila cura iz grada. Pazila je kak se ponaša i da li je sve po špagi da joj ne bi prigovorili. Tak se isto ponašala i susjeda Ljubica.

Zamišljam njihove razgovore s roditeljima i starijom braćom i sestrama u kojima ih preispituju da li su pristojne i uredne. Da ne bi ljudi pričali kak su one došle zapuštene sa sela i ne znaju kak se ponašati u velikom gradu.

Oh, koliko je to drugačije od današnjeg stava kak u Zagrebu možeš što želiš, pa čak i otići u dućan u pidžami preko koje si samo oblekla jaknu. Zato kaj te nitko ne pozna jer je to, kak ti veliki grad.

Duh grada u malom detalju s Opatovine

Ostave me uvijek takve scene bez teksta. I moja mama je ostala bez teksta nakon kaj su dve frajle prošle našom malom ulicom. Nekaj su njupale, a onda je jedna frknula škarnicl.


Sam tak. Bacila ga je na pod! Onaj veliki, smeđi škarnicl u kojem nam, istina sada već rijetko prodavači na placu pakiraju voće.


Ljubica i Dragica su se zabrinule da je gospođicama nekaj ispalo. Mama je poviknula: „Gospođo, nekaj vam je ispalo!“ Sve je stalo. Muk. Napetost cijelog dana pretvorila se u jedan veliki uzdah.

Mlada djevojka u traper jakni podignute kragne okrenula se dok su se istovremeno njene velike naušnice njihale kak ljuljačke. „Sve je u redu. Nije mi ispalo. Bacila sam.“

Nastavila je koračati opušteno u smjeru parka na Opatovini dok smo mi glumili figure iz Zaleđene babe. Nepomični, nijemi, ustiju poluotvorenih.

Ionako težak dan postao je još teži. Gledali smo u taj škarnicl kao u nuklearku. Mama je krenula da ga podigne, a mi deca smo znali da je vrijeme da ionako upitan zrak toga dana treba raščistiti špurom doma.

#zagreb #mojzagreb #takimamterad #mojapriča #zgcurka #škarnicl

Ponekad je dovoljna samo jedna priča da vam opiše grad. Trenutak jedne situacije koji vas podsjeti što je to što volite u tom vašem gradu.

#zagreb #mojzagreb #takimamterad #mojapriča #zgcurka #zagrepčanka #škarnicl

159 views

+385 91 504 25 58

Kralja Držislava 3, Zagreb

©2019 ADD tim d.o.o. i Andreja Tonč 

Izjava o zaštiti privatnosti