• zg_curka

Danas ti prijateli nisu ko' nekad

Moju priču o Zagrebu pokazala sam tati tek kad sam publicirala web. Slike i tekstovi odmah evociraju uspomene, pa su krenuli komentari tipa: „Joj, znaš kaj si još mogla napisati o Dugome. Da je vožnju na vozačkom ispitu polagal 20 puta i da je iz 21 puta položil.“ Eh, Dugi naš, čini se da ćemo našu zahvalnost za tvoju pajdašiju stvarno iskazati kroz još koju priču.


„Moram ovo kaj si napravila pokazati Luli! Njemu će se sigurno svidjeti!“ kaže tata i nastavi čitati. Lula je tatin prijatelj iz mladosti. Osoba vedre naravi, uvijek spremna za zafrkanciju i pomaganje. Ako vas put nanese na Gornji grad i čujete dobru zafrkanciju sa puno smijeha, možete biti sigurni da je u tom društvu Lula.


Nakon jedno desetak dana, ponovno pričamo o novo objavljenoj priči i upitam ga da li je pokazao stranicu nekom od frendova. „Iskreno, nisam. Znaš kak' ti je danas, svi su na sve jalni i ne želim da mi svojim komentarima samo pokvare ugođaj. Još bum se s nekim i posvađal bezveze.“


Razumijem ga. Veliki broj prijatelja su već pokojni i kada odu onu najdraži ostaješ se družiti s onima koji su ti tu, najbliži. Dolaze na kavicu u isti kafić, žive u susjedstvu i tak, gurate dan po dan.


„Znaš kćeri, moram ti nekaj reći o tom vremenu o kojem pišeš, tada ti je prijateljstvo bilo drugačije. Nije bilo kao danas da se sam čeka kak' bi se nekog podčkaljilo ili ismijavalo.“


Tako tata započinje jednu od svojih priča o živopisnim prijateljima iz mladosti.


„Lula se htel ženiti. No, da bi ženu dofural k sebi doma, mora ipak gajbu malo urediti. Ak' ništ' barem pofarbati. Naravno, ja bum mu pofrabal, to nije upitno. Nego, kaj. No, mi ti nismo imali love za farbu, a trebale su nam 2 kante farbe!“


„Joj stari, nemoj me klat', on vodoinstalater, ti maler i niste imali za dve kante farbe. Fakat ste mamlazi!“


„A gle, imali smo tada oko 20 godina, bauljali, živjeli iz dana u dan, častili bi kak' bi zaradili, znaš kak' to već ide...“


„Ja sam ti onda pregrizel i pital tvoju mamu ak' ima love za te dve kante farbe.“


Preokrećem očima, mislim si, joj kak bi te ja odmah storpedirala sa tim tvojim prijatelom. Sjetim se priče strine Božice koja mi je nedavno rekla: „A gle, nisu ti ni u ono naše vreme muški bili za nekaj, ali je bilo da se moraš ženiti, pa onda to odradiš da svi začmrlje i ideš dalje. Bolje je bilo da su u Starim krovovima nego da te doma zamaraju tim njihovim pripovedanjima.“


„Mama je sigurno bila oduševljena!“


„Pa mogu ti reći i da je. Mislim, nije bila oduševljena kaj nemamo love, ali je bila oduševljena idejom. I tak, onda smo ti mi zbigecali Lulinu gajbu, on se onda oženil, njegova žena je bila oduševljena i zahvalna i tak sam ti ja postal njen omiljeni maler!“


„Eto, daj mi reci, tko bi ti danas to napravil?“


#zagreb #mojzagreb #kakimamterad #sjećanja #starizagreb #mojapriča #djetinjstvo #zagrepčanka #zgcurka #prijateli #prijateljstvo

194 views

+385 91 504 25 58

Kralja Držislava 3, Zagreb

©2019 ADD tim d.o.o. i Andreja Tonč 

Izjava o zaštiti privatnosti