• zg_curka

Želim vam svako dobro

Polako je koračala uz pomoć dva štapa prema Ribnjaku. Zrihtana, kak i treba za pravi špancir. I škrljak je imala na glavi. Bilo je rano jutro, al' je sunce već naveliko počelo grijati zagrebački asfalt.


Izašla sam u jutarnju šetnju umorna i pomalo tužna. Moram donijeti odluku jel bum prihvatila jedan dobar fuš. Mjesecima me već proganja posel, melje me, a ja stalno imam izgovor kak je dobro da se mrdnulo. Nije meni teško delati, jedino kaj nemam cajta za pisanje. Opet moji projekti stoje.

Moja priča o Zagrebu, Zg curka, Zagreb
Park Ribnjak

I tak, razgovaram se sama sa sobom i mislim si, kaj bi meni ova gospođa rekla. Vidi ju, kak prava frajla odvažno korača jednom od nizbrdica Ribnjaka. Tam di po zimi ni ja u mojim gojzama ne gazim.


Znam ja dobro kaj bi mi rekla. I vi to znate. Rekla bi mi: „Mala, bu ti žal. Došle buju godine u kojima buš se pitala kaj si sve propustila. Vidiš tam prek onu lepu hižu. Ona je nekad imala život. A kaj ima sada? Ni štapa nema da se na njega osloni.“

Moja priča o Zagrebu, Zg curka, Zagreb
Jedna od zaboravljenih zagrebačkih ljepotica

Nastavljam šetnju obilaznim putem. Mašta me nosi u tajne bedema katedrale i skrivene kutke ovog čarobnog parka. Iako je dosta rano ujutro u parku su obitelji s djecom, turisti, šetači i vježbači. Trči se, sunča, ljuljačke su već u pogonu, čita se.

Moja priča o Zagrebu, Zg curka, Zagreb, Ribnjak
Park kao stvoren za razigranu dječju maštu

Puno je smeća. Smetaju me svi ti ostaci od noći. Kao da je netko namjerno istresel sve kaj je bilo u kantama za smeće. Lomim se između misli da krenem čistiti ili da nastavim dalje. Šetam jedan krug, pa još jedan.


Zatim srećem njega. Gospona koji polako dolazi oslanjajući se na jedan štap. Divim se kak je visok i vitalan za svoje godine. Strpljivo prilazi jednoj od dvije klupe. I baš ide prema onoj oko koje je netko ostavio čaše s alkoholom, kutije cigareta i ostatke grickalica. Štapom pokušava pomaknuti čašu u kojoj je još uvijek fina cuga od prošle noći.


Gleadm ga i mislim si: „Joj, pa nemrem verovat! Zakaj se on baš sada nameril na ovu klupu? Mogle je sesti i na onu pored.“


Vrag mi ne da mira, pa pitam: „Dobar dan! Hoćete možda da ja ovo malo počistim?“


Gospon me gleda iznenađeno i odgovara: „Bil bi vam jako zahvalan. Znate, viđal sam ja već dosta smeća tu oko moje klupe, ali sam baš iznenađen da je netko staklene čaše ostavio.“


Čistim ja taj nered oko njega dok on sjeda i polako mi priča.


„Znate, na ovu klupu dolazim čitati već sedamdeset godina. Od vremena kada sam došao živjeti u Zagreb studirati filozofiju. Tu sam čitao i učio i tako postao profesor filozofije. Nekada je bila samo jedna klupa, a onda su stavili i ovu drugu.“

Moja priča o Zagrebu, Zg curka, Zagreb, Ribnjak, klupa, sjećanja
Klupe zagrebačkih parkova skrivaju priče pune sjećanja

ako je ta druga bila čista, ona ga nije zanimala. Ta druga nije imala ono kaj je imala njegova klupa. Sjećanje na jedan život. Gospon je u svom životu puno čital, učil, postal profesor ugledne zagrebačke klasične gimnazije. Netko drugi je prepoznal da ta klupa ima život, pa se je s društvom zacugal. Možda su cijelu noći vodili filozofske rasprave uz žesticu i smijuljenje. Zakaj je bilo tak teško to malo porihtati prije nego kaj su prešli, to mi fakat nije jasno. Žal mi je zbog toga.


Znatiželjna sam. Svakaj bi ja sad još ispitala ovog dragog gospona. Željela bih čuti kak je Zagreb zgledal prije sedamdeset godina jednom mladom studentu porijeklom iz Dalmacije. Kak je to bilo prvi put stati pred razred gimnazijalaca. Jel možda pozna onu gospođu s početka šetnje? Kaj bi sve jedna zagrebačka klupa imala za reći? Koje je sve filozofske i životne štiklece i špelancije ona poslušala?


Nakon kaj se gospon smestil, zaključila sam da je vreme da mu dam mira. Zbog toga je uostalom i došel na svoju klupu.


„Gospon, idem ja! Želim vam svako dobro!“


„Hvala vam! I ja vama želim svako dobro!“


A kaj si drugo više i trebamo poželjeti, kaj ni tak?



77 views

Recent Posts

See All