Zagrebačka „Skalinada“

Bilo da si se spremao sići s Opatovine ili se penjati njome iz Tkalčićeve, Skalinska je uvijek tražila da zastaneš, pogledaš njeno veličanstvo, duboko udahneš i onda kreneš. Hrabro, velikim korakom! Bilo da se spuštaš, bilo da se penješ, Skalinska je tražila oprez i poštovanje. Tražila je da se poštuje ono jedino što si sami možemo osigurati, a to je mir! Nije bilo lako Skalinskoj izboriti se za to poštovanje. Danas joj se divimo i žalimo tu ljepoticu što joj ne daju dihati,

U to vrijeme Skalinska je dihala

Kad se staneš na vrh Skalinske, imaš osjećaj malog šerifa Dolca, Opatovine i Tkalče. Posprdno gledaš na Tkalču i prijetiš joj: „Kad se sad zaletim, buš ti vidla kaj je šprint! Preletila bum te za čas i odletila skroz do Krvavog mosta!“ Tak je to nekak i za ozbač izgledalo dok bi se vikendom sanjkali Skalinskom koju smo doživljavali kao jedan veliki tobogan kojim ludo juriš kad se spuštaš i kojem nema kraja kad se moraš verati uz breg. Ne zato kaj nismo imali snage, neg' nism